Prizivajući te Judita

Narod je nezadovoljan, jer svako zadovoljstvo se plaća.

Današnji dan smo presedeli.
Sutra nas očekuju nova iskušenja.

Šta je pisac hteo da kaže, rekao je.
Sada reč ima druga strana.

Zahvaljujući savremenim sredstvima, stara su nam još u upotrebi.

Mogli bismo da radimo nešto pametnije, ali moramo da gledamo svoja posla.

Oni znaju šta narod hoće.
Zato narod niko i ne pita.

Potrebni su nam hrabri i brzi.
Hrabri već znamo zašto, a brzi u slučaju da stvari krenu neželjenim tokovima.

Publika je rulja sa osećajem za lepo.

Čovek radi od jutra do sutra i tako uživa u plodovima svoga rada.

Beležimo izvanredne rezultate.
Prepisujemo Ginisovu knjigu.

Žive nas sahranjuju jer to nisu oni koji ubijaju.

Vojni obveznici idu iz krajnosti u krajnost.
Ili su goli i bosi, ili u uniformama.

Mogli bismo i mi da mislimo drugačije,ali ne želimo da se pravimo pametni.

Ne žalimo mi što dva dobra ne idu zajedno, već što nijedno nikako da krene.

Strane u sukobu bi mogle malo da se približe.

Cenzura je ukinuta – jer je već sve pod kontrolom.

Čovek sve dade za svoje dupe, a ono mu ukalja obraz.

Čoveka najviše mrze oni koji mu ne mogu ništa.

Turci su morali da odu.
Nisu mogli više da podnesu naše junačke pesme.

Naši borci nikad nisu bolje stajali.
Ne padaju više lako za otadžbinu.

Svaka čast inteligenciji, ali treba čuti i drugu stranu.

Nema više gladnih – izdalo ih je strpljenje.

IX knjiga po Hronosu

Kradljivci sve ređe sprovode svoj plan, jer ih policija preduhitri.

Novokomponovana muzika omogućava i onima bez sluha da uživaju.

Pobednička postolja su na takvom nivou da ordenja primamo pognute glave.

Čovek mora imati sluha.
Najmanje onoliko koliko mu je potrebno da sačuva uši.

Dno provalije moguće je dotaći iz prvog pokušaja.

Naši zakoni su toliko fleksibilni da ih nije trebalo ni pisati.

Nevinima nema mesta u javnim kućama.
Nama je potreban kadar sa iskustvom.

Teško je naći zajednički jezik.
Obe strane govore srpski.

Najteže je doći do reči od onih koji nemaju šta da kažu.

Ne sedimo skrštenih ruku.
Držimo ih ispod zadnjice.

Čim je rad stvorio čoveka, čovek mu je okrenuo leđa.

Svi nam rade o glavi.
Niko ne misli o našim stomacima.

Kad oficir dođe do generalskog čina, o polnom može samo da sanja.

Naši putevi popločani su sve samim uspesima.
Asfalta skoro da i nema.

Neprijatelj se toliko osilio da nas i ne primećuje.

Od dva zla uvek izaberemo veće.
I to, verovali ili ne, odoka.

Znam da vam je neprijatno što idete i šapućete, ali znajte da niste sami.

Nije sve izgubljeno.
Dosta toga nismo ni imali.

Prisebnost je od presudnog značaja.
Nikada čovek ne zna kad ga neko može upitati za ime.

Toliko su nam proširili vidike da ne možemo da ih se nagledamo.

U početku nismo imali ništa, što se i na kraju potvrdilo.

Mrtva slova na papiru

Policajac u civilu je obukao uniformu.
Ali smo ga prepoznali.

Da smo znali da se ne može glavom kroz zid,
ne bismo trošili toliki materijal.

Na prostoru gde ima ljudi, priroda slabije uspeva.

Hodanje po trnju je najprimitivniji oblik akupunkture.

Ne može istraga da tapka pre nego što žrtva bude sahranjena.

Pred našim sudovima odgovaraju samo oni koji se ništa ne pitaju.

Zemlja je prenaseljena, ali odstojanje od čoveka do čoveka je sve veće.

Ovo je zemlja snova. Možeš da zaspiš i da se ne probudiš.

Ne treba se plašiti budućnosti. Nećemo je doživeti.

Kad ljudi postanu brojke, svaki je rezultat moguć.

Ko dokaže da živi od poštenog rada, stiče pravo na socijalnu pomoć.

Niko ne gladuje zabadava. Svi primaju platu.

Vreme koje dolazi pokazaće da je dosadašnji strah bio preuranjen.

Doskora nismo dizali ništa teže od kašike – a sada nam je još lakše.

Mole se građani drugog reda da poštuju prioritet.

Pravda je spora, ali dostižna.
Pronaći će puž ko je oštetio njegovu kućicu.

Ko prvu grešku plati glavom, ostale mu se praštaju.

Razapeti ugrožavaju naš prostor. Mnogo su se raširili.

Završni udarac je najefikasniji kada se izvede na početku.

Gde je čovek od kamena, tu je materijal za spomenike na gomili.

Afričke misli

httpvh://www.youtube.com/watch?v=-mtTQZAn_uI

Najisplativije je od čoveka praviti magarca.
Jede što mu se da.

Od pisanja se ne živi, osim ako ne pišete ocu za novac.

Pristižu kilavci sa začelja.
Oni su naša zadnja nada.

Bog je svugde i na svakom mestu, samo ga nema tamo gde je čovek u nevolji.

Vlasti čine sve za dobro čoveka.
Često i ono što ne bi smele.

Moguće je istovremeno i krasti i biti pošten…
Ali to bi onda moralo sa obe ruke.

Kad god nam se radi o glavi, mi se češamo po zadnjici.

Postao sam svoj čovek, a i žena mi se, čujem, snašla.

Nije naša zemlja mala, nego je broj patriota prevazišao svaku meru.

Sve se da namestiti.
I noge i lomljenje nogu.

Prodajemo bubrege.
Roba nije original, ali je domaća.

Rehabilitovanima su se najviše obradovali sakupljači sekundarnih sirovina.

Ono što se ne jede moralo bi biti van domašaja čoveka.

Čovek mora imati za hranu.
Nezdravo je biti patriota na prazan stomak.

Prvo se Bog latio blata, a onda je svet postao velika kaljuga.

Ženim se dvostruko mlađom…
Od sudbine se ne može pobeći.

Do krova nad glavom došlo se popuštanjem tavanice.

Činimo nadljudske napore kako bismo se ponašali kao sav normalan svet.

Veliku pažnju poklanjamo kultu mrtvih.
Kod nas je život na drugom mestu.

Kad vidimo ko sve stoji iza nas, moramo motriti na svoju zadnjicu.

Niko ne zna od čega živimo.
U tome je tajna naše vitalnosti.

Tek što izgradimo autoritet kod dece, deca odrastu.