Ispred svog vremena

Danas je lako prepoznati prazne ljude.
Osećaju se, nekako, ispunjeno.

Operacija uspešna, pacijent – vodja!

Kad glupi vladaju umetnost je u procvatu.
Njima se mora sve lepo nacrtati.

I ja sam za dvojezičnost.
Nije lepo da se istim jezikom i pljuje i liže.

Kod nas se robstvo ne može ukinuti.
Robovi uvek glasaju protiv.

Posle glasanja progutajte olovku.
Biće im krunski dokaz da ste sami sebi presudili.

I u ćutanju nismo jedinstveni.
Jedni ćute of straha, drugi od stida.

Prerano je za naše istorijsko „ne”.
Još uvek nas niko ni za šta ne pita.

U komunizmu nam je država odumrla, u demokratiji se povampirila.

Tuđa ropstva postaju istorija, sopstvena – kulturna tradicija!

Živimo ispred svog vremena.
Bolje sutra smo prespavali još prekjuče.

Normalno je da se vrtimo u krug kad smo glupi ko točak.

Puzali smo i ranije, ali se nikad nismo ovoliko udarali u prsa!

Sloboda govora i kod nas ima budućnost.
Ko preživi pričaće.

Četiri čarobne reči kojima ćete nadživeti dželata: Oprostite, nisam dovoljo mrtav!

Kad bi i Kain bio ovakav demokrata, Avelj bi umro od smeha.

Mi smo vrlo star narod.
Jednom nogom smo već u – glasačkom spisku!

Pustite ih da vas gaze!
Neka i oni ostave nekakav trag u istoriji.

Zakon sam za političare!
Ne zarezuju me ni dva posto.

Priča o ludom i zbunjenom je svugde vic, jedino kod nas društveno uređenje.

Dobro je što smo azbuke dali svetu.
I onako ih sve manje koristimo.

Najambiciozniji majmuni su nastavili sa evolucijom.
Postaju hijene.

Uskoro ćemo svi isto gledati na situaciju.
Samo još da jedni drugima povadimo oči.

Bez panike, ovo nije terorizam!
Jednostavno, pukao nam je film.