Naše vreme je palo u nevreme

Naše vreme je palo u nevreme.

Iako ovo nigde ne vodi, već smo tamo.

Kada kola pođu niza stranu, volovi stupaju na scenu.

Pobrkali smo lončiće.
Učukani su u upotrebi.

Ništa lepše od kuća velikih – kada su daleko od naših.

Masa je sve ono što se da oblikovati.

Nisu nam sve ovce na broju.
Zato se svinje visoko kotiraju.

Nismo mi gologuzija.
Mi smo transparentan narod!

Kod nas je razlika između radnika i jadnika samo u tome što radnici idu na posao.

Sve što smo okačili o klinove palo je u fotelje.

Ne vode nas emocije.
A ni pamet!

Istine radi, i gorile su naše gore list.

Siromaštvo nas ujedinjuje.
Zato i traje.

Život više ne piše romane.
Sada satire!

Neukusno je jesti se

Kad sam prestao da slušam bajke, počeo sam da pišem aforizme.

Satiričara je sve više.
Satire sve manje.

Маla preduzeća su dobra.
Lako se gase.

Uzjahane je uvek moguće jahati!

Srbina je lako prepoznati.
Puna su mu usta psovki.

Srbi su narod sit svega, a žedan politike.

Da nije velikih Srba, više bi bilo malih.

Neukusno je jesti se.

I veliki mozgovi često stanu – od budalaština.

U zdrav mozak se mogu zezati samo oni koji ga nemaju.

Oporezovali smo knjigu.
Opet su pametniji popustili.

Danas je čojstvo braniti druge od sopstvenih gluposti.
A junaštvo čista glupost.

Javno oglašavam: Menjam tvrdu stolicu za direktorsku fotelju!

Večera bi mi dobro došla, a i gosti s punim torbama.

Raspojasanih penzionera je sve više.
Nemaju šta da stežu.

Nama je svaki dan isti.
Samo su nam nedelje crnje.

Kocka je bačena.
Na kockare je red.

Lako je sa lakim ženama

Namiguše ne dovode u dilemu.
Uvek šalju nedvosmislene poruke.

Ima neki đavo u njoj.
Stralno joj fali.

Kako god je okrenete žena se napenali.

Muškarce opterećene seksom treba prepustiti nimfomankama.

Sve vatrene žene izgore čim ih kresnete.

Nesporno je, dug je najlakše uterivati ženama.

Do kolena mi je.
A i dugovi su mi toliki.

Komšiji skidam kapu, a razmišljam
kako da skinem komšinicu.

Lako je lakim ženama.
One i u ovalnim kabinetima pronađu ćoše.

Još rađamo mečke

Svaka naša krpa bi barjak da bude.

Demokratiju najlakše sprovodi jedan čovek.
Na našu sreću mi baš takvog imamo.

Ni mišje rupe više nisu ono što su nekada bile.
Sada su to sedišta opozicije.

Sitima svega ostalo je samo da stežu kaiš.

Hleb koji većina nas jede je od brašna iz vodenica koje više ne melju.

Naš čovek još u obdaništu dotakne dno života.

Otkako smo počeli da rađamo mečke, pada nam natalitet.

Vođu je lako prepoznati.
Najviđeniji je među gorilama.

Ženi možete nuditi šta hoćete, ali ona je zadovoljna tek kad je zadovoljite.

Naš crni petak počinje od ponedeljka.