Sedmo nebo

Svašta je trulo u državi Danskoj – reče Stojadin.

Između juče i danas, možeš izabrati malo sutra.

Ko hoće bolje, široko mu napolje.

Živeli naši!
Dole vaši i stenice!

Pro, njet contra!

Za ovo danas niko nije kriv.
Svi su zaslužni.

Trojanski konji jašu se iznutra.

Naš narod oduvek poštuje vlast.
Tome su se i Turci pet vekova divili.

Režim.
Režiš, režimo, režite…

Kad zagusti, ljudi se prorede.

Ne šalite se glavom!
Glasajte za nas!

Orvel neće proći!

Država, to sam i ja.

Evolucija vođe: sa mnom, za mnom, podamnom!

Ceo svet gleda u nas.
I ne veruje sopstvenim očima!

Prema svetu smo zauzeli odlučan stav.
Av.

Neće nama svet krojiti kapu!
Naše su glave za naše glavešine!

Mi male ratove gubimo, a velike dobijamo.
Zato podstičemo svetski sukob.

Ako ovo ne pređe u Treći svetski rat,
gotovi smo!

Pa šta ako u svetskom ratu strada pola sveta?!
Nas ne interesuje pogrešna strana.

Rat ili mir?
Mi nikada nismo bili za jednostrana rešenja.

Pušimo lulu mira na buretu baruta.

Napredak istorije je očigledan.
Žrtve padaju sve dalje od dželata.

Dok nije nabasala na nas,
istorija se kretala natraške.

Ceo svet lud, samo mi normalni?
To nije normalno!

Ima li u našem ludilu neke metode?

Nekad Tito, danas geto!

Gruba je laž da sve više zaostajemo za svetom.
Mi tim putem i ne idemo!

Čovek ne zna šta radi,
a radi to milion godina.