IX knjiga po Hronosu

Kradljivci sve ređe sprovode svoj plan, jer ih policija preduhitri.

Novokomponovana muzika omogućava i onima bez sluha da uživaju.

Pobednička postolja su na takvom nivou da ordenja primamo pognute glave.

Čovek mora imati sluha.
Najmanje onoliko koliko mu je potrebno da sačuva uši.

Dno provalije moguće je dotaći iz prvog pokušaja.

Naši zakoni su toliko fleksibilni da ih nije trebalo ni pisati.

Nevinima nema mesta u javnim kućama.
Nama je potreban kadar sa iskustvom.

Teško je naći zajednički jezik.
Obe strane govore srpski.

Najteže je doći do reči od onih koji nemaju šta da kažu.

Ne sedimo skrštenih ruku.
Držimo ih ispod zadnjice.

Čim je rad stvorio čoveka, čovek mu je okrenuo leđa.

Svi nam rade o glavi.
Niko ne misli o našim stomacima.

Kad oficir dođe do generalskog čina, o polnom može samo da sanja.

Naši putevi popločani su sve samim uspesima.
Asfalta skoro da i nema.

Neprijatelj se toliko osilio da nas i ne primećuje.

Od dva zla uvek izaberemo veće.
I to, verovali ili ne, odoka.

Znam da vam je neprijatno što idete i šapućete, ali znajte da niste sami.

Nije sve izgubljeno.
Dosta toga nismo ni imali.

Prisebnost je od presudnog značaja.
Nikada čovek ne zna kad ga neko može upitati za ime.

Toliko su nam proširili vidike da ne možemo da ih se nagledamo.

U početku nismo imali ništa, što se i na kraju potvrdilo.

Add a Comment

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *