Kuća smeća

Kain i Avelj su negovali bratstvo.
Sve dok se Kain nije opredelio za jedinstvo!

Tri puta su Srbi stvarali Jugoslaviju.
Više im ni Bog ne može pomoći!

Bili smo Evropa u srednjem veku.
Sada smo srednji vek u Evropi!

Prokleta je zemlja koja ima ovako srećnu sirotinju!

Mi ne znamo za poraz.
Takav je sistem informisanja!

Opet se koljemo.
Ne može se živeti od uspomena.

Imamo odlično prolazno vreme.
Nije nam se otvorio padobran.

Svet ne želi da nas prepusti same sebi.
Nismo toliko krivi.

Radnici su nam bedno plaćeni.
Srećom, retko!

Teže je svetu nego nama.
Mi znamo šta svet hoće.

U oba svetska rata bili smo na strani pobednika.
Više nećemo da im pomažemo!

Srbi zaslužuju nadoknadu za odvojen život.
Život je negde drugde.

U kapitalizmu je sirotinja u mnogo težem položaju.
Tamo ona odavno nije u većini!

Menjam metak za platu.
Platom mogu da ubijem celu porodicu!

Kad platim struju, kiriju, vodu, ostaje mi da odjavim telefon!

Pre ćemo se poturčiti nego živeti zajedno sa muslimanima!

Boli nas nepravda.
Pravdu i ne osećamo!

Ne pogađa svaki metak.
Nema snagu vladine uredbe!

Opasno je ratovati protiv celog sveta.
Uvek postoji rizik da nekog zapostaviš!

Neke gradove smo oslobodili.
Ali neki još robuju arhitekturi s početka veka!

Morala je da poskupi struja.
Skupo košta održavanje mraka.

Ratni zločini ne zastarevaju.
Počinioci su besmrtni!

Digli ste za Njega ruke.
A prošli ste kao da ste digli noge!

Mi Srbi smo već dugo za mir.
Već nam je i dosadio!

Greške su spasle Rim!
Srbi još uvek eksperimentišu sa ovnovima!

Dok ne stanem na svoje noge, probleme ćemo rešavati u hodu!

Građani su opljačkani.
Nepažnjom su ušli u banku!

Srbi su žrtve velikih sila.
Najviše Velike Srbije!

Ukinuli smo smrtnu kaznu.
Sad je život definitivno najteža kazna!

Ne možemo opisati našu sirotinju.
Siromašan nam je rečnik!

Vlast ne želi da sluša savete pametnijih od sebe.
A gluplje ne može nigde da nađe!

Nerviraju me pesimisti.
Uvek mora da bude po njihovom!

On je prvi.
Ostali samo održavaju red!

Bio je to verski rat.
Samo Bog zna za šta smo ginuli!

Naša ljubav prema Vođi je sasvim spontana.
Bolje reći, ničim izazvana!

Od plate i penzije ne može se živeti.
Na sreću, niko nas i ne tera da živimo.

Metak u slepoočnicu – rešenje blizu pameti!

Činjenica je da u nas ima dovoljno hrane.
Utisak je da je previše građana.

U Srbiji neće biti bede.
Dokle god i jedan građanin bude imao šta da jede.

Naš Vođa neće više doživljavati Karađorđevu sudbinu.
Mi biramo vođe bez glave.

Penzije se isplaćuju na vreme.
Samo je smrt brža!

Naši neprijatelji su neorganizovani.
Ni broja im se ne zna.

Ne možeš svakoj budali dati vlast.
Zato postoje izbori!

Srbija je tamo gde su srpski grobovi.
Evropa je tamo gde je život!

Konačno je završeno i etničko čišćenje.
Bratoubilački rat može da počne!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *