Aforizam je gorka poslastica

httpvh://www.youtube.com/watch?v=zQqMAoAaTY0

Dole satiru!

Mozak je iza čela.

Vođa nam ne gine.

Dno je njegov plafon.

Tup vrh naoštri narod.

Fotelja je meka stolica.

Levo, desno, gore – dole.

Najviši probijaju plafon.

Vladin tim ne igra glavom.

Svako vreme ima prvo lice.

Bio je đubre.
I to veštačko.

Počasti evoluiraju u pošasti.

Narod najviše plaća znojem.

Krenuli su sa nekretninama.

Vlast prva napipa puls naroda.

Fotelja je udobna zbog naslona.

Imamo zavisne slobodne zidare.

Drže do sebe guranjem od sebe.

Telefonske veze su najjeftinije.

Imena se menjaju po vremenima.

Vlast je uvek sita.
Jede tuđu muku.

I kroz osmeh čovek pokazuje zube.

Ovce bleje i kada im jaganjce kolju.

Mnogo je levaka desno orijentisanih.

Spomenik bez postolja niče iz korena.

Kriva linija je rezultat nesigurne ruke.

Da nije slon profitirao bi na slonovači.

Ne zna dalje od nosa a drži do ponosa.

Ne dižite nos.
Osetićete smrad odozgo.

Iz šake ljudi vidi se budućnost naroda.

Ima nečeg crvenog i u zločinu bez krvi.

Za vlast su gore i dole prilozi za vreme.

Rodoslovna stabla su prvo rasla u šumi.

Kada padne na nulu i ljigavac se ukruti.

Dok peva vlast ne voli da je neko prati.

Ljudi prljave savesti najčešće peru ruke.

Sve za državnim jaslama treba zaulariti.

U svetskom kolu naša jedinica igra keca.

Prvi čovek retko stiže do poslednje želje.

Prognoza je bila tačna.
Padale su i glave.

Određenim krugovima centar je van kruga.

Ko založi državu na kocku zapali ceo narod.

Hoćemo monarhiju.
I životinje imaju cara.

Zbog usijanih glava gori nam pod nogama.

Izbacili smo ga iz sedla.
Nije bio potkovan.

Zemlja je lopta koju šutiraju igrači iz senke.

Ako je govor slika duše, političari je nemaju.

Vođa nije toliko velik da bi svi bili pod njim.

Humke i rake su naša obećana brda i doline.

Izgradili su odnose.
Sada odnose izgrađeno.

Političari olako troše reči, a to mnogo košta.

Sve što vlasti nedostaje može naći u narodu.

Božje zapovesti – Da.
Njihove ispovesti – Ne.

Razmnožavanjem spomenika nastaje groblje.

Češljanje naroda je preventiva protiv vašaka.

Reket političara je velik da bi ga držao u ruci.

Teniser podiže reket u vis, a političar u banci.

I mesto u groblju je rezervisano prema broju.

Vlast je zarazna.
Sve čini da ne bude i prelazna.

Mnogim beskičmenjacima se ni za kosti ne zna.

Beskičmenjacima su tuđe kičme stub-oslonac.

Vođa ne voli sve isto.
Zna on ko ga je napravio.

Da je ćutanje zlato potvrđuju oni koji ga imaju.

Dok upravlja narodom vlast ne koristi kočnice.

Opozicija bi postala pozicija da nema ispred O.

Odakle je kapalo, saznali smo kada je procurilo.

Čovek nosi glavu na ramenu, a narod na grbači.

Naše životno pitanje zahteva da vlast odgovara.

Broj fotelja je smanjen jer neki sede u više njih.

Vrana vrani oči ne vadi.
Neće slepca za svedoka.

Razvojni put diktatora: Prst, dva prsta – pesnica.

Kopaju nogama i rukama dok ne rasture zemlju.

Dok su nam punili glave, praznili su nam stomake.

Umesto sa pogačom i solju dočekali su ga na nož.

Guber države je kratak da bi pokrio dugačke prste.

Vlast je dodirljiva, samo narod ne sme da je pipne.

Nisu oni samo materijalisti.
Čoveku uzimaju i dušu.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *