Život je neprestalna borba

Život je trka koju treba istrčati do kraja.
Pobednici stižu poslednji.

U potrazi za poslom mladi prihvataju i najstariji zanat.
Mogu zaraditi za ceo život – sidu.

Ko ima posao ne ide na bolovanje.
Umesto njih boluju oni bez posla.

Imenice se menjaju po padežima, a imenica LJUDI se menja i po potrebama.

I govor mržnje je maternji jezik.
Deca ga nauče dok slušaju govor roditelja.

Porodica je stub društva, a društvo od porodice pravi stub srama.

Otkada decu edukujemo a ne učimo, rezultat je redukcija znanja.

Narod odbija da se menja.
Ne odgovara mu kurs kretanja koji mu vlast.

Mladi sebe vide u sportu, pevanju, biznisu.
Još samo i drugi da ih vide.

Učenicima postaje sve zabavnije na času.
Zašto bi bežali sa časova kada su profesorima ruke vezane.

Prosvetni radnici ne razmišljaju samo kako će preživeti od plate, već i kako će preživeti na času.

Školski program od vrtića do fakulteta je katastrofalan, čime je PLAN ispunjen!

Školski program država završava socijalnim programom.

Moral nam ne može biti na visini jer su tamo političari.
A to ne ide zajedno.

Žene su se izborile za ravnopravnost iznad očekivanja.
Imaju i sigurne kuće..

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *