Afričke misli

httpvh://www.youtube.com/watch?v=-mtTQZAn_uI

Najisplativije je od čoveka praviti magarca.
Jede što mu se da.

Od pisanja se ne živi, osim ako ne pišete ocu za novac.

Pristižu kilavci sa začelja.
Oni su naša zadnja nada.

Bog je svugde i na svakom mestu, samo ga nema tamo gde je čovek u nevolji.

Vlasti čine sve za dobro čoveka.
Često i ono što ne bi smele.

Moguće je istovremeno i krasti i biti pošten…
Ali to bi onda moralo sa obe ruke.

Kad god nam se radi o glavi, mi se češamo po zadnjici.

Postao sam svoj čovek, a i žena mi se, čujem, snašla.

Nije naša zemlja mala, nego je broj patriota prevazišao svaku meru.

Sve se da namestiti.
I noge i lomljenje nogu.

Prodajemo bubrege.
Roba nije original, ali je domaća.

Rehabilitovanima su se najviše obradovali sakupljači sekundarnih sirovina.

Ono što se ne jede moralo bi biti van domašaja čoveka.

Čovek mora imati za hranu.
Nezdravo je biti patriota na prazan stomak.

Prvo se Bog latio blata, a onda je svet postao velika kaljuga.

Ženim se dvostruko mlađom…
Od sudbine se ne može pobeći.

Do krova nad glavom došlo se popuštanjem tavanice.

Činimo nadljudske napore kako bismo se ponašali kao sav normalan svet.

Veliku pažnju poklanjamo kultu mrtvih.
Kod nas je život na drugom mestu.

Kad vidimo ko sve stoji iza nas, moramo motriti na svoju zadnjicu.

Niko ne zna od čega živimo.
U tome je tajna naše vitalnosti.

Tek što izgradimo autoritet kod dece, deca odrastu.