Mozaik

Kad pomislim na švalerku odmah mi se zgadi.
Rođena žena!

Kad čujem dobru ljubavnu pesmu, ja se raspolutim.
Između žene i svastike!

Nisam se ja s koleginicom zaglavio u liftu.
Bili smo u kafani!

Našao sam se u pravom sosu.
Jedan komšija je na vojnoj vežbi, a drugi u bolnici!

Nije naša vlast ubila Boga u nama.
Već samo veru u njega!

Ne smeta mi više lavež pasa.
I sam sam prolajao!

Ja sam poslednji izdanak bečke škole u familiji.
Ostali su odselili u Australiju!

Ne gledaj me, mala, preko oka.
Ostaćeš razroka!

Ja sam često srećan čovek.
Kad se olakšam, mojoj sreći nema kraja!

Nismo mi puka sirotinja.
Mi smo svetski brend u nemaštinji!

Bio sam i ja u Jajcu.
Pre no što sam se rodio!

Ja imam urođenu srčanu manu.
Čim primim platu, digne mi se pritisak!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *